Литургијско сабрање на празник Преображења Господњег у храму Светог Јована Владимира предводио је протојереј Богољуб Миловановић из Инђије Епархија Сремска. Саслуживали су му протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереји Љубомир Јовановић и Младен Томовић и ђакон Игор Димитријевић из Смедерева Епархија браничевска.
Поучно слово и јеванђелску бесједу отац Богољуб започео је говорећи о догађају који се десио на гори Тавор, а који наша Црква данас прославља.
„Преображење је догађај који је се десио пре самог страдања и васкрсења Господњег. То је догађај којим Господ утврђује своје свете ученике да издрже, да покушају да, прије свега, разумију вјером оно што се не може разумјети, да је Бог дошао да страда. Али Бог је дошао и да васкресне. Кажем догађај, зато што је и ово догађај свих нас. Јер и Господ који је дошао и узео крв и тијело наше, све што је урадио десило се управо ради нас и то су све кораци наши које ми морамо да прођемо. Тако и празник преображења је празник свакодневног нашег чињења и догађаја, gдје и ми преображавамо себе творећи да будемо по лику и подобију нашег Господа који се преобразио. Али увијек треба да знамо да свако преображење иде пре страдања и да би дошли и ми до нашег васкрсења, пуно тога треба у нама да се промјени и преобрази. И често пута није лагано, али без страдања нема васкрсења, без преображења нема васкрсења нашег.“
У тренутку када се Господ преобразио на гори Тавор, из облака чуо се глас: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; Њега слушајте.“ Наш живот, каже прота Богољуб, треба да буде слушање Господње и свакодневни наш тренутак и сваки час нашег живота јесте слушање ријечи Господње.
„Јер ми, слушајући ријеч Господњу, треба да је творимо. Слушам Те, Господе, и творим ријечи које ми Ти кажеш. Праотац Давид у једном псалму каже: „Говори Господе, слуша те слуга твој“. И по тумачењу наших светих отаца слушање је највећи вид, важнији него гледање пута којим човјек иде.“
Преображење у тумачењима Светих отаца, наставља отац отац Богољуб, значи и један други, етимолошки смисао.
„Значи да ми можемо да видимо шта је оно било прије образа који сада имамо. Оно што смо нагомилали нашим животом, навикама и гријеховима. И онда наш пут треба да буде пут преображења, да идемо напријед ка том правом образу који ми имамо, образу сједињења са нашим Господом, јер човјек има пут напредка, пут стварања, пут идења напријед. Гледамо у вјечност, идемо напријед. То је пут прогреса који ми имамо, пут преображења који стално морамо да творимо.
Један наш скорашњи епископ је рекао да Господ неће од нас тражити наша велика дјела, него ће само тражити да ли ће у нама видјети лик свога сина. И то је пут којим ми морамо да идемо. Морамо стало да преображавамо себе, да би пронашио лик Господа чијим смо ликом и ми створени и који је узео наш лик када је дошао овдје на земљу.“
Тражећи од Господа да сваки тренутак нашег живота буде тренутак преображења, отац Богољуб је рекао да преображење увијек носи и страдање, а страдање нас уводи у васкрсење. Страдање носи тренутак промјена наших, приближавања ка смислу своме, ка Творцу своме. И да сваки тај тренутак буде преображенски, да у тренутку када нас Господ буде позвао из овога свијета, буде пронашао лик Сина свога у нама.
По завршетку Свете Литургије, приступило се освећењу грожђа, које је уз нафору подијељено вјерном народу.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
